Mrvice za vrapce…

Da korona utiče na zdravlje i onih najjačih među nama, dakle i na Baju, videli smo prošle nedelje. Odsustvo natpevavanja pod šatrom mu tanji živce pa je sa skupštinske govornice demonstrirao novu disciplinu- takozvano pražnjenje na opoziciju.

Olakšao se iz sve snage, pljusnuvši u lice javnosti priznanje da živimo u privatnoj državi u kojoj je sve i svako na prodaju. Neko kao Baja od uzetih miliona ponešto i boraniji udeli, čisto da ga obraduje razigravanje u nekom evropskom kupu sa zastavom iza vrata. Širokom rukom mrvice prospe za vrapce, božije ptice.

Drugi sve za sebe zadrže. Zato bi nam republika izdahnula kad bi je oni hranili, pun je sebe (mada se prethodno ispraznio) konstatovao i odleteo put Grčke, da u proročištu u Delfima pogleda u budućnost. Prosečan stanovnik ne mora do tamo. I bez Delfa zna da je u čabru.

Sa druge strane, neko sanja da se rodi u Švedskoj ili barem Austriji, a nekoga srećna zvezda pogleda da bude ministar energetike u RS. Jerbo, da je zvezda pogrešila, pa našeg Đokića spustila, šta znam, recimo u Nigeriju, sad bi se jedio u nekoj londonskoj bolnici što su mu uzeli 80 kuća i 135 miliona dolara.

Baš to se desilo Dokićevoj koleginici u Nigeriji koja se sumnjiči za korupciju i prevare. To u Africi možda i može, ali je, na Đokićevu sreću, ovo civilizovana zemlja u kojoj sve sumnje u fioci spavaju. Zato naš ministar mirna srca i vedra čela pred ogledalom vežba skidanje sakoa i zavrće rukave da učestvuje u predstavi “Postavi kamen temeljac za Buk Bijelu” koja će potvrditi da je i dalje interesantan reditelju i zaštititi sve njegove kuće i, što je još važnije, sve račune i firme.

Razumljivo je da je to pošteno stekao kada ministruje u zemlji bogatstva i prosperiteta, kako natuknu premijer Radovan. On se pohvalio da smo po najnižoj plati najbolji u regionu. Dakako, odmah iza Srbije. I Hrvatske, ali se ona ne računa jer je u EU. Sledeći Radovanovu logiku, od nas boljih u Evropi nema, ako isključimo sve evropske zemlje, dakako.

A ako isključimo mozak, onda nekako možemo da ostanemo prisebni jerbo bismo teško ostali pri čistoj svesti suočeni sa svim što nam serviraju. Evo, recimo, Baja. Sa potpunim pouzdanjem kaže da bismo, da smo država, a ne entitet, za tri godine ušli u EU. A nismo u stanju da uđemo u trag ni parama utrošenim u zgradu Vlade RS. O ubicama Davida Dragičevića da ne pričamo

Ali, kao što to u životu biva, prava muka sleduje običnim ljudima, a ovim povlašćenim- slatka. Jedna od njih je na umu predsednici Željki. Treba oko javnosti skrenuti na njen lik i delo. Izbori su koliko sledeće godine, a nije rada da se odrekne pozicije sad kad je sin pokrenuo i treću firmu. Toliko je uticajna da bi našla žrtvu i da je mamlaz savetuje, a da neće za maminog sina.

“Šta javnost zna ko je zaslužan za ukidanje putarine od Trebinja ka Herceg Novom. Ako se slikam sa Krivokapićem, misliće da sam ja”, razmišljala je predsednica kako da skrene pažnju javnosti na svoj lik i delo i pohitala ka Hercegovini. Koji dan kasnije je skoknula i do Prijedora kako bi postala počasna građanka. A to je, javljaju proroci, samo jedno u nizu priznanja kojima će je zasuti lokalne zajednice narednih meseci. Pa kad u stranci budu razmatrali ko je najbolji kandidat, da se zna da Željka već počasna građanka svakog mesta.

Ukratko, konformizam i odsustvo principa će vam obezbediti napredak i dugovečnost. Ali samo u politici. Ukoliko to primenite u drugoj oblasti, makar to bila religija, neće uspeti.

Tako je mučeni S. S. iz Ruhotine, verovatno inspirisan Bajom ili, makar Čubrilovićem, glumio popa, hodžu i nadbiskupa. Krštavao je, sahranjivao, za svakog lepu reč našao, ljudima se dopao. Kad se malo bolje razmisli, za razliku od svojih uzora možda je i dobro delo činio. Ali, avaj. Policija nije imala sentiment za ovog prevaranta koji je u postu čvarke jeo, pa ga je uhapsila i optužila za prevaru. Ostali i dalje saslužuju.

Baja je iz Grčke otputovao na Brdo kod Kranja, a ostatak ekipe u Foču. Neće se zadržavati. Ni ovog puta.

Milanka Kovačević