Proklete im duše lopovske

Lomi korona, lome političke igre, lomi vreme. Lome neizvesnost i nesigurnost. Izdržljiv ovaj narod. Puzaće, stenjaće i trpeće ama baš sve. Već je u fazi da navija u korist svoje štete. Ono neka propadne sve, pa da barem jednom znamo da je kraj, da nas nema i da se tako spasemo bede…

Nedavno sam bila na jednom oproštajnom ručku, više međunarodnih nego domaćih, i pomalo mi se plakalo da slušam kako Bosni i Hercegovini treba pomoći, kako su ključni odgovornost, vladavina prava, jasne strategije, ukidanje klijentelizma i otvaranje prostora za sposobne.

Zadivljena sam bila svojom višedecenijskom strpljivošću da po ko zna koji put pitam ista pitanja i podsećam ko je učestvovao u izradi reformi, ko kreditima održava istu političku elitu i ko se sastaje s njima mimo institucija – i još to proglašava uspehom. Zadivljena, jer nisam počela glasno da jecam ili da urlam.

Evo, recimo, Mostar i sporazum. Nikada neću prihvatiti da se sporazum dva partijska lidera proglašava nečim istorijskim, hrabrim, mudrim, liderskim nakon 12 godina agonije Mostara, tokom kojih su isti lideri bili na vlasti, Dakle, kao da su vlasnici Mostara, pa što oni potpišu, odnosi se na sve živo, pokretno, nepokretno. A i šire. Jednako kao i svi ostali sporazumi u kojima učestvuju zvanična tri vlasnika ove zemlje i njene sudbine.

Tako bi i sa onim kreditom MMF-a, gde su tri vlasnika u nekoj kancelariji mimo državnih institucija nešto potpisali i to se proglasilo uspehom, mimo i važeće fiskalne strukture i zakona, a na raspodelu se čekalo podugo upravo zbog toga. Vrhunski cinizam što se i ta dugo čekana odluka Saveta ministra proglasila uspehom.

Kad ne lezi vraže! Evo opet blokade u FBiH, jer jedan od vlasnika sa hrvatskim predznakom nije zadovoljan predviđenom raspodelom opštinama.

Traži se, naravno, za hrvatske opštine više. Uši zavrću i ne puštaju. Može im se, naravno. Vest kaže da ”pri prethodnoj raspodjeli novca su, smatraju u HDZ-u BiH, bile povlaštene općine sa bošnjačkom većinom, te smatraju da je ovaj put potrebno izdvojiti više novca za općine koje vode kadrovi te stranke.”

Kadrovi te stranke! Hoće li kadrovi te stranke i otplaćivati – nije rečeno. Kad bih ja sad upitala koliko ko puni budžete, odnosno koliko ko od konstitutivnih naroda daje budžetima, a koliko uzima, bila bih proglašena antihrvatskim elementom. Jer, računica je više nego jasna. Isto tako, kad bih upitala SDA kako su dozvolili da se uz sve zaklinjanje u državu Bosnu i Hercegovinu i odbranu Bošnjaka, svedu na priču o ugroženosti, a u istovremeno prepuste i pravosudni sistem, i finansijske tokove, i Dom naroda SNSD-u i HDZ-u, proglasiće me neprijateljem Bošnjaka.

A SDA jeste postala sumo-rvač koji tapka u ringu, a teško da ga srpsko-hrvatski dvojac više uopšte uzima za ozbiljno. Ono, jesi velik, ali ti je manevarski prostor koliko mi ocrtamo.

Odmah sam neprijatelj Srba ako kažem da u Republici Srpskoj ostaje još da se podele inventarske pločice i udare na čelo svakom stanovniku Republike Srpske, a mogu i ušne markice. Razlika je i u tome, ako se to zove razlika, što u Republici Srpskoj afere oko nabavki završavaju politizacijom i mahanjem papira na konferencijama za štampu, a u FBiH još neki mediji ne odustaju od pitanja, unutarstranačka konkurencija žestoka, a sve se pretvara opet u nacionalni rat. A nijedna nabavka nije čista! U oba entiteta.

Aluminij i ogromne svote novca gotovo da se ne pominju, priča o namenskoj industriji zavšava na analizi, koju gotovo da niko ne pročita do kraja, a slabo se čuje i o onoj garaži na Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske od 35 miliona KM, čiji je početak izgradnje izazvao urušavanje prilaznog puta, pokrenulo se kliziše, dok stručnjaci upozoravaju da je i pre rata rečeno da tle nije pogodno za gradnju garaže ili većih objekata.

E, ali zato nam sikofanti postaju legitimni. Legalni, uz već određenu konstitutivnost, i međunarodno priznati upravo zbog svojih sikofantskih aktivnosti.

Sikofant (grčki: συκοφάντης, složenica od σῦκον – smokva i φαίνω – otkriti) u staroj Grčkoj je bio pejorativni naziv za čoveka koji je stalno podnosio tužbe da bi sebi pribavio neku korist. Prvobitno su se tako nazivali oni koji su prijavljivali ljude koji su izvozili smokve iz Atike u doba kad je izvoz smokava bio zabranjen. Danas je značenje ulizica, udvorica, puzavac, onaj koji lažno optužuje druge radi lične koristi, potkazivač, denuncijant.

Ko sasvim opravdano javno upita za javni novac, javno bude optužen za svaku vrste izdaje. U međuvremenu, isti ti sikofanti caruju: podmeću, ohrabruju licemerje, udvorištvo, potkazuju i denunciraju istu tu državu u kojoj žive i od koje žive. I sve se to označava kao legitimno jer, zaboga, postoje neke matice izvan ove države, postoje neki vladari nad domaćim vladarima, postoje države nad vlastitom državom. Zato ponavljam da je Bosna i Hercegovina divna zemlja, koja države nema.

I tako sledeći kredit, ovoga puta iz EU u dve tranše ukupnog iznosa 250 miliona eura, stiže taman da pogura trojku za lokalne izbore, a nešto će se već naći i za opšte. Usput ćemo voditi razgovore milioniti put kako treba restrukturirati i prodati državna i javna preduzeća, jer to je kočnica razvoja ne samo zbog dugova, već i da ne budu viši partijski depoi ili partijske kasice-prasice.

Slažem se, samo zašto kažeš državna i javna predzeća, a misliš na BH Telecom i elektroprivrede? Zašto ne na ona koja sada duguju nekih 8,5 milijardi? Zašto ni reči o Aluminiju onda kad se inistiralo na dubinskoj analizi dva neprivatizovana telekom-operatera? Zašto ne i o kladionicama i kockarnicama kada se pričalo o finasijskoj disciplini ili povećavale akcize na gorivo?

Uostalom, sledom iste logike, zašto, onda, i dalje dajete kredite i održavate na vlasti iste one koji su u ovakvo stanje doveli ta javna i državna preduzeća, a od Bosne i Hercegovone napravili prosjaka?

Ili je svakom svoj sikofant legitiman sve dok nema države Bosne i Hercegovine, sve dok postoje samo konstitutivni feudi, koje sizereni dodeljuju vazalima kao nagradu za odanost i službu?

Inforadar.ba