Buve na slobodi…

Bez najave, takoreći iz vedra neba, početak juna je bio fijasko za naše prvake. Iz Beograda su se vratili mokri i neshvaćeni, a balon sa pitanjem praznika dočekan je javnom iglom. Pred očima nam je puklo da su to u stvari klovnovi koji su obukli u odela i glume naše vođe. Njima ništa nije sveto, a nama više ništa smešno. Ipak, nemamo ni petlju ni snagu da ih se ratosiljamo. Čekamo neku silu – gravitacionu da sami padnu ili spoljašnju da nas oslobode.

Odavno ništa ne biramo. Vode nas oni koji su se nametnuli. Divlji su potisnuli pitome i sad nas ubeđuju da ništa nije do njih. Da se nose sa nekompetentnim ljudima spolja koji nama eksperimentišu, kako reče predsednica. Lako bismo sa tim spoljnim da nama nije naših unutrašnjih diletanata koji vrše opite. A kako nas tretiraju, verujemo da su zaključili da nam je kičma zakržljala, a mozak pileći.

Prošle sedmice smo se iščuđavali nad vešću da su lakoverni plastificiranoj nadrilekarki davali na stotine evra za savet da se obučavaju na piletu. Drugi su bili živina nad kojom je botoksom i skalpelom eksperimentisala ova prevarantkinja u mantilu. Neki su se i podsmevali prevarenima otvoreno ih nazivajući glupima. Međutim, nema te gluposti koja se desila pojedincu, a da se može meriti sa kolektivnom glupošću jednog naroda koji decenijama dozvoljava da ga za nos vuku preispoljni prevaranti, primitivci, šalabajzeri, secikese, pa, na kraju, zašto ne reći, i lopovi.

Ako su bez skrupula nisu bez inteligencije. Ili barem primitivnog instikta kako preživeti. A on im je ove nedelje rekao da treba da se obuku u žrtvu nelegalno izabranog visokog predstavnika i zapute u Beograd.

Najavljivao je to glavni Baja na sve talambase kao krucijalni događaj posle koga ništa neće biti isto. Entuzijazam je splasnuo i pre nego što su krenuli kada je Vučić sa srećne televizije poručio da zna da se Mile poželeo onih seoskih makljaža, ali da će Srbija u ovom ringu ipak igrati sa rukavicama. Tako se delegacija vladajućih vratila pokunjenog nosa.

Poljuljani ponos su pokušali da povrate medijskim peglanjem, oglasio se dežurni Kovačević, čak je i Baja gostovao u ringu na televiziji. Ali, budući da tu od sparing partnera ima samo stolicu u uglu, meč je bio toliko predvidiv da bi ishod i ćorava koka pogodila. Možda bi jedino Galijašević promašio i to samo zato što su njegovi merni instrumenti podešeni da zaobiđu istinu, a često i zdrav razum.

“BiH je nefunkcionalna, situacija se usložnjava, mene diraju, a nas mrze jer smo najbolji i imamo najlepše zakrpe koje mi je lično Vučić poklonio” bio je očekivani repertoar koji nije ostavio dojam ni kad smo ga premijerno čuli. Otada se skoro ništa nije promenilo osim što smo stariji, što nas je manje i što nam se i ono malo mozga odlilo.

I predsednica se jedila u povratku iz Beograda. “Gde sad da se denem, šta da izmislim? Toliko slobodnog vremena, auto, šofer, sopstveni budžet, a ja ne znam gde bih. Izbori su koliko sutra, treba već raditi na terenu, skupljati glasove. A i deca su otvorila novu firmu. Bilo bi lepo da ih malo poguramo. Pa koga će ova zemlja podržati, ako neće našu decu? Dobro je Mile rekao, mogli su, ne daj bože, otići u inostranstvo, pa se tamo mučiti, možda konobarisati ili visiti na nekoj skeli. Ovako, nek’ su mi na oku. Ako ima para za njihove informacione tehnologije, može se odvojiti i za naš konsalting. Nisu moja deca bilo čija” rezonovala je Željka pre nego što je odjezdila za Trebinje.

Za to vreme Baja je dumao na kome da se isprazni. Mečka je još u aprilu napustila pećinu, ne bi je stigao ni da ima GPS, pa je odlučio da čačka drugi entitet. Nije tako zabavno, ali može da posluži. Em njih nervira, em se javnost zabavlja i zaboravi da joj duva u kasi, tamo gde je do juče od kredita para visilo.

“A da se ja napravim lud i da kažem da ćemo Dan republike slaviti kad i Srbija. Vučiću bi se dopalo, a ovi moji i tako ne smeju da kažu ništa što kopiramo Srbiju. Odmah ih proglasim za izdajnike i strane plaćenike. Čudo jedno kako se ovi seljaci još lože na to”, smejao se Baja dok je u javnost puštao buvu.

A javnost, osetljiva na parazite, odmah je počela da se češe. I to toliko javno da je Baja shvatio da je preterao, pa je svoju buvu vratio u vreću. Ipak, sve ovon nije uzalud.

Narednog puta, računa, javnost će biti manje osetljiva, prihvatiće da je sve klizno i podložno zaboravu. I referendum, i odluke, o principima da ne pričamo. Baš sve ukoliko su tu neki važni ljudi čiji interesi moraju da se podupru.

A ti ljudi su i veoma srećni što su oni koje vode bežali sa časova. Da su važne lekcije naučili znali bi da se i strašan lav gumicom briše, a da neće običan medved.

Milanka Kovačević