Donosimo izjave sa saslušanja pripadnika lobista farmaceutskih kompanija…

Ne govorimo je o tome koliko su korisne vakcine, nego o pitanju zbog čega nam stavljaju živu u vakcine.
Zanima nas i zbog čega živa nikada nije testirana od 1920-tih godina, kada ih je kompanija Lily razvila.
Pitanje za gospodina Igana je da li su naše zdravstvene ustanove ikada testirale timerosal.

To je samo testirano u ranijim studijama, koje je uradila kompanija Lily.

Kada je to bilo – je li to urađeno 1929.

Da.

Čekajte malo 1929. i oni su to testirali na 27 osoba, koje su umirale od meningitisa.
Svi ti ljudi su i umrli od meningitisa i onda su oni zaključili da nema korelacije između njihove smrti i žive u vakcinama.
To je jedini test, koji je urađen za timerosal.
Jedini za koji ja znam da li vi znate za još neki ?

Ne znam na ljudima – ne osim za slučajna izlaganja.

Znači imamo živu, koja se ubrizgava ljudima u formi ovog konzervansa i to se radi još od 1930. a naše zdravstvene ustanove to nikada nisu testirale.
Međutim vi sada dođete ovdje da svjedočite da li postoji konačni dokaz a medicinski institut kaže da oni favorizuju, slušajte ovo :

Oni ne kažu da su sigurni, već da bi radije da odbaci uzročnu vezu između žive i autizma i drugih neuroloških poremećaja.
Gospodine Igane, da li sada možete da mi kažete da ubrizgavanje tolike količine žive u bebu, je neće povrijediti.

Nemoguće je da se daju kategoričke izjave.

Naravno, to želim da čujem.
Znači moguće je da tolika količina žive, koja se ubrizga, čak i kada je u tragovima, može neurološki da ošteti dijete, zar ne.

Mislim da nema taj kapacitet, možemo o tome da raspravljamo.

Znam ne mislite da može ali ne možete kategorički to da izjavite.

Da li imam dokaz za svu djecu za svaku moguću dozu, odgovor je da nemam.

Tako je, mi ovo čekamo već 8 godina i vidim neki progres ali nekada se osjećam kao da se vadi umnjak, gdje i sa rukama i nogama, pokušavaju da vam iščupaju taj zub ali je i dalje teško da se pomjeri.

Zašto su to ostavili u vakcinama – tvrde da je to tako mala količina, koja ne može nikoga da povredi ali pitanje je da li je to toksično ili nije.
Ako jeste to treba izbaciti iz svega što ulazi u ljudsko tijelo.
Naše zdravstvene ustanove su po mom mišljenju, zanemarile svoju obavezu da se potrude da izbaci živu iz svih proizvoda, koji ulaze u ljudsko tijelo a posebno iz vakcina.
Na medicinskom fakultetu, učimo da vakcine smanjuju pojavu velikih boginja ili polio virusa no jedna stvar, koja nedostaje u medicinskom obrazovanju je da vakcine nisu jedina stvar koja utjiče na to kada će se bolesti pojaviti ili otići.
Prema zvaničnim statistikama za stope smrtnosti djece po godištima, između 1900 ti i 1998. godine, vidimo da stopa smrtnosti, zbog ovih bolesti se spustila, prije nego što je odobrena i implementirana polio vakcina 1949. a vakcina protiv malih boginja je implementirana 1963.
I šta je onda zaista pomoglo.
Državne i lokalne zdravstvene ustanove su implementirali zdravstvene mjere za javnost i javno obrazovanje o higijeni i iz toga razloga, vakcinacija se ne smatra zaslužnom za impresivni pad stope smrtnosti koji smo vidjeli u prvoj polovini 20. vijeka.
Vakcine su druge i roditelji moraju shvatiti da su vakcine droga.
Sadrže antigene, konzervanse, pomoćna sredstva, stabilizatore, antibiotike, ublaživače, rastvarače, emulgatore i deaktivirajuće hemikalije a takođe sadrže ostatke životinjskih i ljudskih ćelija za rast virusa.