Harmonika i preteći vokal…

Ponedeljak je počeo u skladu sa situacijom – kao na seoskom vašaru. Ako već nemaš vremena za cirkus, možeš da ga stvoriš na poslu. Baja je u ponedeljak sabajle počeo da pije, a sa njim i njegovi posilni. Kao u svakoj despotiji, moraš da slediš gospodara, čak i kada sebi izgledaš glupo . Glumili su da se zabavljaju, pevali i nazdravljali sa zaleđenim osmehom na licu.

“‘Alo, majko, evo me u Sarajevu. Nisam ti baš dobro, al’ moram da nastavim sa ulogom kabadahije jer je ulog veliki. Upravo mi dušmani kažu da sam napravio budalu od sebe. Ili su mi to prijatelji? Ništa ti više ne znam, a i ne čujem te od muzike. Nije mi više ni do pesme, al’ sad sve moram sam” prekinuo je potom Baja vezu sa majkom. Onu sa realnošću je odavno izgubio.

Mi smo se ponadali da će ova blamaža ostati u kući. Ipak, svet je globalno selo, pa je sramota izašla na videlo, preneli su je doslovno svi u regiji. “Jel’ vaš predsednik onaj što liči na Obeliksa, pije na poslu i nosi harmonikaša sa sobom?”, pitali su potom na granici. “A, ne”, sigurno je odgovorio neki mučenik iz BiH. “To vam je neki crtani film. Nismo mi te sreće. Kod nas je trenutno horor, mada smo fini i kulturni ljudi”.

Dok je Baja pravio cirkus, po Sarajevu, Željka je u Banjaluci lupala glavu.

“Niko me više ne shvata ozbiljno. Uglavnom izigravam kulise, a to mi pred izbore ne treba. A da negde otputujem? To je odlična ideja! Kao, primiće me neko, naći ću se u poslu. Bilo gde napolje da odem. Taman, mogu u Poljsku. Naši ne prate tamošnje medije, neće se čuditi što me nema na dnevniku, ni sa predsednikom. Ali, neka, sama ću se hvaliti. Mogu da izmislim šta god. Evo, na primer, da imam mnogo značajnih sastanaka”, skovala je Željka mudar plan, spakovala kofere i pravac Varšava. Kako je sletela, počela je da saleće pilota i stjuardese, ali su oni morali da žure da se ukrcaju na drugi let. Jedva je stigla vozača aerodromskog autobusa i ženu na pretovaru prtljaga. “Dzień dobry panowie”, iz naftalina sećanja je izvukla replike poljskog carinika iz “Balkan ekspresa”.

Službenici aerodroma su se najpre zagledali, a onda pomisliše: “Imali smo svakavih iskustava do sada. Čini se da ova nije opasna”.

Sliku je odmah stavila na instagram. “Gledajte me, stigla sam do aerodroma, što je malo kome pošlo za rukom”, poručila je građanima. Ovaj put je ipak manje dobacila nego onomad kada je teleskopom posmatrala Belu kuću i inauguraciju u društvu Snežane Dodik. Kolektivno se još zbog toga crvenimo. “I javna blamaža je neka reklama. Jeste li videli da je sliku sa aerodroma preneo skoro svako?”, upitala je Željka kritičare i poručila da nema razloga da se stidimo jerbo je sramota za njih zaboravljena kategorija.

“Važno je da se zna da sam putovala, pa makar i tako nego da sam sama sedela u kancelariji. Uostalom, šef mi je rekao da napravim neku glupost da ga malo popuste. Daće mi bombonu”, objasnila je.

Povodom odsudne situacije koja je prošle nedelje vladala, oglasio se i premijer. Rekao je da je on lično spreman na svaku vrstu sankcija ostajući dosledan prošlogodišnjij hit izjavi, čuj mene izvali, da se bez vode i hrane može mesec i po. Spada u one koji poste na kameri. Rekao je i da se polako odvajamo, ali da niko neće osetiti. Sad ćemo da napišemo i zakone, ali ćemo da stavimo da stupaju na snagu za pola godine. “Pola godine je pola budžeta, nije to mala stvar. A do aprila, ko zna ko će gde biti i sa kolikim bisagama”, plastično je Višković objasnio ličnu ekonomsku strategiju.

U nedelji iza nas ratosiljali smo se i Gordane Tadić. Patila je od neurednosti. Sve je gurala u fioke ili pod tepih. Sad je Kajganić tu. Očekujemo razbijanje i jedan kvalitetan omlet od predmeta. Ipak, naša očekivanja su do sada uglavnom završavala razočarenjem. Baja nas je odmah prosvetlio rekavši da je to ujdurma bošnjačkih sudija. “Namerno nam podmeću našeg da nas zbune i da ispadne da nisam u pravu. Ali, sve je to taktika koju ću razotkriti. Čim se vratim. A može i Galijašević da vas uputi”, objasnio je vođa.

Posle je otišao da se vidi sa Vučićem. Rekao je da će da gine za republiku, ali malo sutra jerbo je danas sve sredio. O kiseoniku, cenama koje divljaju i smrtnosti u kojoj rekorde obaramo, nije pričao. Ko bi se uopte time bavio kad smo i, ovako necepljeni, na korak do otcepljenja. I to sve zahvaljujući njemu.

Iskusni, a opet nevini. Kad se razvedemo od Federacije, možemo komotno u okrilje Srbije kao da nam je prvi put.

Živimo Orvela koga nismo čitali. Rat je mir. sloboda je ropstvo, a neznanje moć. U 2021. smo dobacili do njegove 1984. Izgleda da nas je i Orvel precenio.

Milanka Kovačević