Čekaj na BiH i život će sigurno proći…

Kraj juna dočekujemo bez nade. Nema tu šta više da se kaže. Pir je počeo, evo, više se i ne mrdamo.

Oni su namerili da nam kontrolišu um i telo a mi (još) bez valjanog mehanizma da se odupremo.

Nizale su se loše vesti u nedelji iza nas. Što ne znači da nije bilo i onih kojima je nedelja bila baš odlična.

Višković je, recimo, podigao sebi platu – cena koju plaćamo za takvog eksperta, ljudsku veličinu- prava sitnica.

“Sve sam ja to zaslužio! Uostalom”, iskovreži se Radovan kad mu zaviriše u buđelar, “oni što mi broje, nek’ oni prvo kažu koliko imaju”.

I bi u pravu naš premijer. Jerbo ih Nenad ima toliko da se onomad u njima se valjao.

Posle je brat poturio leđa, preuzeo odgovornost ali smo prizor, sa sve potkošuljom u fronclama, zapamtili.

Nedelja je bila odlična i za našeg Baju.

Dok je nama smrkavalo, njemu je jedna za drugom dobra vest pristizala.

Ne samo da je Evropa rekla ne Balkanu, BiH i buzdovanima koji je vode, što je za njega skok rejtinga (“Jesam li vam rekao da se mene držite. Niko vas ne voli sem mene. I nije čudo, pogledajte se na šta ličite. Ni sam ne znam što se ja sa vama mučim, umesto da k’o čovek uživam. Ali, davno je meni rek’o deda da će me dobrota upropastiti. Evo, sad moram vas na grbači da nosim, štitim i branim”, u glavi nam je odzvanjao Baja).

Ipak, sreće mu doteći nije moglo kad se obistinilo ono što je samo mogao da u najboljim snovima sanja.

“Ma, šta kažeš, Mirko kandidat? Hahahaha, pa da smo mi birali, bolje ne bi ispalo. Sad može i Željka u trku za Predsedništvo. Prolazi glatko! Kakva dobra nedelja! Sad opletite iz svih oruđa po onoj koja je umislila da može protiv mene. Udri da je sastanak sa Šmitom čin izdaje, nek se malo koprcaju i brane. Pa, šta ako sam ga i ja zvao da se vidimo? Nije hteo da dođe a ja ću da kažem da nikada i nisam hteo da ga vidim. Neće mi biti prvi put. Odavno sam naučio da, čim me malo pritisnu, ja viknem: “Drž’te lopova!” Pa ja sam ti sposoban i nedužnog da ubedim da je krivac. Da vidiš kako se tek takva fina dušica unervozi, pa počne da muca, milina ih gledati kad ja bezobrazno udarim. Al’ i za to mi je deda dao savet, znate ono o gospodskom i ciganskom. Samo što meni ne ide ovo gospodsko, ha ha ha. Vi ud’rite i ne brin’te”, dao je Baja instrukcije operativcima.

A oni su javni servis napunili saopštenjima i reagovanjima kao kantu smećem. Svaka šuša i mazalica je našla za shodno da nešto kaže o Šmitu, Jeleni i izdaji. Na kraju su iskopali neka budibog sa nama udruženja da se olakšaju u javnost. Toliko ih je vest o sastanku presekla, takoreći po dnu stomaka, da to nisu mogli da urade u privatnosti, nego ih je stiglo u javnosti.

Nažalost, nisu samo apologete vlasti, izvesni Gvozdeni, Kojići i ostali Lukići, kontaminirali javni prostor teorijama zavere.

I Bosić je okvalifikovao svaku kritiku kandidata Šarovića kao rezultat povređene sujete i izneverenih ambicija. Po njemu, do vas je ako ne vidite vrednost kandidata koji na budžetu jaše već tri decenije i koji je isključivo samoljubljem, ličnim interesima i potpunim ignorisanjem mišljenja opozicione javnosti ustoličen na to mesto.

A javnost je na znak da bi Mirko mogao da bude kandidat, poput seoske mlade, najpre stidljivo davala signale da joj se to ne dopada. Kad je videla da je đavo odneo šalu, jasno je rekla da je neprihvatljivo. Ali, Mirko i njegovi se nisu osvrtali na zdrav razum, logiku, poštenje, pa ako hoćete i na biologiju. Zapeše još jače i izguraše ga uprkos svemu.

“Ovde nikada neće biti bolje”, reagovali su mnogi. Oni koji mogu, već su počeli da se pakuju.

Ipak, svet na ivici ambisa, više nije sigurno mesto za normalnog čoveka.

Sloboda izvojevana pre pola veka sada se gazi. U Americi se prvo udarilo na pravo žena na abortus. U Avganistanu na obrazovanje, slobodu kretanja, rada, praktično na život.

Jahači apokalipse jezde planetom koja sagoreva.

Naivno smo očekivali da će leto biti relaksirano. Žderači našeg budžeta neće da rizikuju da ga izgube.

Zato je kampanja već u toku. Željkai i Baja su u Hercegovini ispipavali teren i puls. Sad će zaredati i ostali.

Jedino u planinu da pobegne ali ni tamo ne može s mirom.

Ogrev poskupeo, na sve strane se izvlače trupci.

Jal’ su legalne, jal’ ilegalne šumokradice, đavo bi ga znao.

Ne smemo ni da mislimo o tome koga ćemo zateći ovde u septembru.

Zato, budite nam zdravi i raspoloženi do jeseni kada nastavljamo da beležimo i zajedno se iščuđavamo šta nam se dešava i sa kim živimo.

Milanka Kovačević