Sedmica je obećavala…

Put u Beograd, pa dolazak Lavrova na kome će on biti glavni Baja. Skrenuće to pažnju sa budžeta i finansijskog kolapsa. Koga briga za prazan džep kad visoki gost stiže. Spremio mu je i vredan poklon. Iz Ukrajine, još vruć. A onda ga je poterao maler, pa se nedelja završila izolacijom. Navodno, zbog druženja sa pozitivnom osobom a u stvari zbog kontakta sa nelegalnom ikonom.

Što bi narod rekao, igrala mečka, pa uganula nogu. Kao da ga je neko urekao. A krenulo je baš dobro. Prvo je po instrukcije odleteo za Beograd. Ako. Pošto mu niko ne dolazi, niti ga ko prima, zaboravio je Baja detalje protokola. Jeste da smo provincija, ali ipak nema smisla da se brukamo.

Zato je krenuo put Beograda na ubrzani kurs etikecije. Odatle se pohvalio da nam je usput sredio da nas Srbija i u doba korone majčinski prima bez ograničenja i zadrške. Koji dan kasnije smo čuli da ćemo imati isti tretman kao i drugi strani državljani. Dakle, prvo test, pa možeš preko.

Elem, iz Beograda je Baja direktno aterirao u Sarajevo gde je, šireći grudi od ponosa, dočekao Sergeja Lavrova. I onda je krenulo sve po zlu. Možda zato što je, iako najavljena kao zvanična, poseta, kao uostalom i sve u ovoj zemlji, bila krajnje privatizovana.

A možda zato što Baja nije znao koju ulogu igra. Pomešale mu se BiH i RS, izmešale funkcije, pobrkale vakcine. Sad, kad se pozlata sa njegovog lika kruni, nameravao je da fascinira gosta vrednom ikonom iz Ukrajine starom tri veka. Ko bi se uopšte nadao da će neko ispitivati čija je.

Deda mu je, kad mu je davao instrukcije kako sa poklonima za gospodu, rekao da bude nešto staro, pozlaćeno i osveštano. Nije pominjao da ne treba da bude ukradeno. Dobro se seća da je dedino pijačno pravilo br. 2 bilo da se poklonu u poreklo ne gleda. I, eto ti problema. Ne samo da je Baja opravdao svoj šanerski, da ne kažemo švercerski pedigre, nego je uspeo pred svetskom javnošću smešnim da napravi Lavrova, ministarstvo, pa, ako hoćete, i celu Rusiju.

Umesto da “sve na diplomatske note” ugosti ruskog gosta, ispalo je da Baja šeta mečku po selu u kojem, ispostavilo se, nije ni dobrodošla kod svih. Barem ne sada i na taj način.

Sve u svemu, poseta je bila fijasko. Lavrov nije stigao ni da se oporavi, kad, eto novog šoka. Ukrajina je zatražila da se ispita poreklo poklonjene ikone. U sve je uključen Interpol, pa Rusija nije imala kud, nego da prizna da su išli na poverenje, da su mehanizmi zakazali i da će poklon vratiti dok se istraga ne završi.

Za ovu diplomatsku katastrofu čuli su čak i stanovnici Teksasa, ali ne i gledaoci RTRS-a. Što znači da se naš javni servis pridržava osnovnog postulata tajnog servisa koji glasi: “Sve važno gledalac treba da čuje kada prestane da bude bitno. Ili kada stignu uputstva”.

I dok pratioci javnog servisa žive u blaženom neznanju. Baja je u izolaciji. Odavno nije bio u lošijoj poziciji. Ne sekira se šta ćemo mi pomisliti. Njega jedi što su Rusi ljuti. To nikako ne sluti na dobro.

Ali zato BiH može da se pohvali da je u sedmici iza nas bila na šampionskom mestu. U siromaštvu, zagađenju i prvim izborima nakon 12 godina koji su organizovani u Mostaru. Kurioziteti su to u svetu, pa čak i za standard Severne Koreje.

A stanovnici, kuvane žabe, gledaju kako se zemlja rastače, zbijajući šale na internetu. Kao da država nismo mi. I kao da to što regionalno (a možda i planetarno) sada služi za podsmeh nije sramota svih nas.

Osećaj da smo u kandžama nedostojnih i odsustvo nade da može biti bolje obeležili su ne samo nedelju iza nas, nego i godine koje su nam potrošili. Kakav će ishod biti, videćemo u mesecima koji slede. Za sada je samo izvesno da nam je stigla zima.

Milanka Kovačević