A ti Sizife guraj…

NASA je prošle nedelje obznanila da u slučaju udara asteroida nema druge zaštite nego da se stanovništvo evakuiše sa tog područja. Mada nisu naučnici svetskog glasa, mnogi su ovde proteklih decenija zaključili isto, pa su se, pred atakom dijabola na sistem, evakuisali.

Nedelju smo počeli pričom o slobodi medija, a završili Danom pobede. Između dva datuma smo u ordenje okivali Handkea i uglavnom bili zagledani u prošlost.

“Ovde su mediji slobodni da prenesu ono što im se kaže. To je profesionalizam, društveno odgovorno novinarstvo koje ćemo podržati”, groknula je jedna od perjanica “Životinjske farme” povodom tako značajnog datuma. Izređali su se i ostali autoriteti, svako sa svojim osvrtom na ulogu i značaj medija za napredak društva zapalog u živo blato.

Predsednica nam se pohvalila da smo odmah iza Srbije u procesu imunizacije čime je skoro dobacila do genijalnosti konstatacije od pre nekoliko godina da nam je produžila životni vek.

Iz cipela predsednice republike potom je ušla u klompe potpredsednice stranke i ponosno izjavila da ih je u Banjaluci za hiljadu više.

Doktor Đajić, prepoznat u široj javnosti po svojoj lucidnosti, je najavio da će stranka od sada mlade pripremati za fakultete i zapošljavati one koji su bez posla, što znači da možemo komotno da ukinemo institucije koje se time bave. S obzirom na Đajićeve afinitete, u budućnosti možemo očekivati da stranka provodadžiše i leči sterilitet, što će svakako značiti preostalom stanovništvu koje se, kako je statistika pokazala, sve kasnije odlučuje za brak i sve teže stiče potomstvo.

Možda je baš partijska bolnica put kojim treba da krene razvoj zdravstva kod nas, budući da je mnogi pacijent ovih dana u bolnici ležao na tankom sunđeru umesto dušeka, bez adekvatne posteljine ili jastuka, pitajući se gde završiše silne pare koje svakog meseca izdvaja.

A kad smo već kod zdravstva, u Federaciji je ovonedeljna medijska zvezda bila Sebija. Ili je možda ipak to bio njen muž koji je u svom stilu branio u medijima. Povodom vesti da je u UKCS-u 13 anesteziologa dalo otkaz, Sebija je sa samopouzdanjem dostojnim jedne Elene, izjavila da nema mesta za paniku budući da ih je ostalo još 44. Odani muž, a nije Nikolae, je, sa svoje pozicije, tvrdio da je njegova supruga uvela disciplinu, a da su ljudima koji to ne mogu da prate, popustili živci. Ocenjivao je on i respiratore za koje je rekao da nisu neka klasa, ali i da je i jugo auto koje završava posao. O tome da smo platili mercedes, a dobili jugo, i to polovni, nije rekao ni reči. Sreća im je, tako nadobudnim, što ovo nije Rumunija. Ostale paralele su ispoštovane.

Ako vam se čini da nam ne ide nešto posebno i ako se pozivate na statistiku koja pokazuje da smo po siromaštvu među prvima, verujte da ste u pravu. Isto su zaključili i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima odakle nam šalju humanitarnu pomoć u vidu brašna, soli, mleka u prahu, pasulja i ostalih leguminoza. Savet ministara je odlučio da za distribuciju pomoći izdvoji 4 hiljade maraka kako bi, nakon urmi iz Saudijske Arabije, mogli suptilno da pređemo na pasulj iz Emirata.

Uostalom, da kamčenje pomoći nije veština, takoreći umetnost, ne bi se time bavio i hvalio najbolji Baja među nama. Ne samo da je namakao vakcine, nego je i Vučića ubedio da potpomogne opštine sa sistemskim problemom finansiranja. Republika taj problem nema jerbo još uvek pronalazi one koji su spremni da joj daju kredit.

I u sedmici iza nas od tmurne sadašnjosti nas je branila stradalnička prošlost, pa su najnovije vesti okrenute pokoljima iz prošlog veka. Njima se, dakako, ne bave istoričari (što nije nužno loše imajući na umu na kakve niske grane je istorija dospela) nego političari koji su išli sa komemoracije na parastos i tako ukrug, a sve pod budnim medijskim okom koje je sve to direktno izručilo javnosti u lice.

Zato nije čudno što je ona (javnost) bila zatečena kada je iz usta govornika obaveštena da je pravi momenat da se nobelovac Peter Handke, sa obe strane Drine, ubroji u kosovske junake, Ivu Andrića i brata Emira Kusturice, sve odjednom. Doduše, činilo se da je i sam Handke zatečen pompom i priznanjima.

Pisac izgleda nije računao na činjenicu da nema te prilike i ordena koje neće iskoristiti za samopromociju. Posebno ako mogu da podsete na to koliko smo stradali i koliko, kako Baja voli da oceni, imamo nestabilno i zlonamerno okruženje.

Da li to znači da će Baja menjati internu himnu “Ne može nam niko ništa” pošto nam toliko od drugih zavisi.

A možda suviše očekujemo i od naroda koji je zabavljala vest da je neka životinja u autu jurila sirotog medveda do iznemoglosti.

Kad se podvuče crta, mirno smo podneli još jednu sedmicu ne mešajući se u sopstvenu sudbinu.

Milanka Kovačević