Prestonica gusenica…

Legenda kaže da se Francuski Kralj Sunce okupao samo dva puta u životu i to po preporuci lekara. Naše, po gabaritima najveće sunce se, samo u ovoj nedelji, nekoliko puta umilo, pralo od svega ruke, da bi po preporuci kriznog PR ( lekara ne konsultuje) vikend završio u Aušvicu, na poklonjenju žrtvama holokausta. Kao, biva, genocid priznajem, ali ne u svojoj kući.

Svako ima svoga boga. A kakav vernik, izgleda, takav i bog.

Bakir je svoga našao u Turskoj. Kaže da je genijalac. Ide redovno na poklonjenje da ga prosvetli da od drveta koji mu je pred nosom, ne oseti ono što mu je pod nosom. Ili da se, ne daj ti Redžepe, uvali u isto.

Radovanov je osvetoljubiv. Nakon potopa, tolikog da ga čak ni premijer nije mogao ni predvideti ni sprečiti, vajkao se da je SDS kriv za sve što je pokvario pre 15 godina. Toliko su toga uspeli da unište da ni on, uprkos talentu, viziji i sposobnosti, nije uspeo da popravi. Trudio se mučeni premijer, pa se izgleda od napora i sam pokvario. Umesto originalnog prvog ministra uvalili su nam kinesku verziju.

Elem, kopija premijera je prošle nedelje saopštila da bi nam rado obznanila pojedinosti ugovora, al’, eto, Kinezi mu brane. Kao da se ne radi o našoj zemlji, našim parama i našem auto-putu. Kao da to nećemo otplaćivati ko zna koliko i pod kakvim uslovima i kao da oni neće ubirati putarinu, opet, ko zna koliko?

“Jeste li vi normalni?”, podviknuo je premijer. “Ako ne budemo dali da nas čačkaju, kopaju po nama, stavljaju asfalt i naplatne rampe, naći će neku drugu. Mislim, zemlju. Neku koja se neće buniti što riju po njoj. I znate li vi koliko njih čeka u redu, takoreći na štajgi, samo da se smiluju i da ih izaberu? Moramo da istrpimo te ruke na sebi, zbog budućnosti. Zato stisni zube i ne postavljaj pitanja”, promumlao je naš makro, pardon, premijer sa bananom u ustima, koja je izgleda zaštitni znak Vlade, entiteta, države, pa ako hoćete i svega ostalog.

A kad već razmatramo entitete i bogove, vrhovni je imao burnu nedelju.

Bukvalno je leteo sa ručka na večeru, sve mu se smešalo, pa se prosto naduo. Ipak, gas nije puštao, uzdržavao se čak i na TV-u jerbo su mu sugerisali da je taj energent na ceni. Uostalom, da do sada nije sve čuvao, malo sutra bi napravio porodično blago. Doduše, rekao je da je sve transparentno, da su samo zahvaljujući sposobnosti tako uspešni i bogati.

Ukratko, prošle sedmice nije žalio vreme, a ni naše pare, da obleti i Janšu u Sloveniji i Erdogana u Turskoj. Da je kadar i na RTL stići i na strašnom mestu postojati, pokazao je tako što je nedelju završio u Aušvicu.

Naravno da svakom grešniku bogomolja treba da bude ishodište. Problem je ako grešnik nije i pokajnik nego sledi instant savete kriznog PR-a.

Izgleda da je ta kriza ništa u odnosu na onu koja je zakucala nedelju. “Kako mislite Bajin savetnik uhapšen potpuno urađen i sa kokainom i ekstazijem? Pisac novog Ustava? Onog kojim će Baja da bude glavni u Banjaluci, a da stoluje na Palama jerbo je malo jedan centar za ovakvu silu od zemlje?”, upitao je prosečan stanovnik krpeći rupu na krovu.

“Nemoguće da su nam savetnici takvi. Evo, i Eskobar je rekao da veruje u BiH i da je zadovoljan svima osim Milom Đukanovićem. Onda se i Milo oglasio da objasni urbi et orbi, a posebno Eskobaru, da njegov tvit ne glasi tako, odnosno da je ono što je napisao nije i ono što je mislio”., iščuđavao se prešavši na prozore koje je zatvarao kartonom.

Ukratko, početno Eskobarovo pogužvano mišljenje da Baja frku diže da zaštiti svoje bogatstvo se pretvorilo u jedan ispeglan dogovor o kohabitaciji bez čepanja.

U međuvremenu, dok ih plaćamo toliko da su se masovno odali razvratu- drogiraju, se opijaju, prejedaju, lete kao muve bez glave, pristali smo da ova zemlja doslovno postaje opasna po život naše dece.

Ove nedelje naše pristajanje na sve glavom su platili devojcica iz Kaknja i dečak iz Foče. Nju je na operacionom stolu ubila nestručnost, a njega psihički oboleo komšija.

Zemlja koja milione troši na likove poput narkomana savetnika Šukala, zemlja kojoj su elita nekakvi Jerinići, Viškovići, Cvijanovićke, Vulićke, Košarci i ostali Dodici, ne može imati para ni za sistematske preglede deci. Da ne pričamo o mentalnoj nezi odraslih.

Decenijama gajene gusenice zaposele su svaki list, dovele ga do neprepoznatljivosti. Od lista je ostao samo patrljak.

Baš to su uradile i nama. Više se ne prepoznajemo. Postojimo, a ništa ne vredimo.

Milanka Kovačević