Branićemo vas do vašeg kraja…

Živimo u zemlji kojoj je uže važnije od teleta. Goveče je potrošna roba, uže je ipak trajnije. Zato za potrošenih 30 maraka struje platimo još 60 maraka na kojekakve “konopce, veze i vezice”. Brizi za nas nema kraja, pa ćemo obaveze plaćati i umesto mobilnih operatera. Svoj namet će u julu isporučiti nama.

“Država traži od nas a mi prebacimo na vas. Neko jaše a neko je jahan. To je prosto tako, pomirite se sa tim”, sa visine su poručili m:tel&Co. Kraj takvih staratelja i prijatelja ništa ne preostaje nego da se mašimo za uže. Znajući nas, nećemo ga kao kandžiju koristiti.Ko zna gde bismo mi završili i kako bismo prošli da nas ovoliko ne brane. Jedni od inflacije, drugi od neprijatelja a Dušanka i od zdravog razuma. Jerbo, ludost je ovo u čemu živimo i sa čim se nosimo.

“Nema mesta za nervozu”, smirivao je premijer iz nekog zaklona.

“Laže opozicija da smo sve pare od poreza prigrabili za sebe. Šta je 150 miliona više? Samo smo malo grebucnuli. Jeste li vi uopšte svesni kako cene divljaju? To više ništa ne vredi. A ne govore koliko sam para dao da pomognem u krizi. Kao da bi me na svakom koraku nagrađivali i poveljama kitili. Evo, i poslednju marku sam dao za put u Nevesinje”, iznervirano je Radovan izvrtao prazne džepove mada je početak meseca.

Za razliku od premijera koji je bio zagledan u budžet, Baja je zurio u daljinu. Išao je do Beograda, leteo do Trebinja, vozao se po Bakincima, samo da prekrati vreme dok ne stigne odgovor iz daleka.

“Sad kad su ih svi napustili shvatiće ko ih najviše voli. Videće da sam važniji od bolida. Kažu: pozdravio se dok su menjali gume formuli. Sad ćete videti šta Baja znači baćuški. Možda će me primiti u rezidenciji a ne u hodniku kao do sad. Pa ćemo popiti čaj natenane. A, ne, neću piti čaj. Može da mi pozli posle”, iščekivao je vesti iz Rusije i analizirao svoje novo mesto u emotivnom životu najvažnijeg Rusa.

Za to vreme škole su zapljusnule lažne dojave o postavljenim bombama.

“Samo bi naivni pomislili da je to isto kao u Sarajevu. Gde njihove dojave mogu da se mere sa našom? Evo, vidim ovde ovaj krug, pa iznad čizma. Ne, nije ruska, ima mamuze. Amerika, odmah sam rekao. A evo i mesec. Jeste, polumesec. Javi RTRS-u da smo otkrili ko stoji iza ovoga”, uzviknuo je Radovan pružajući šolju Ćeraniću, stručnjaku za bezbednost i gledanje u šolju.

“A jesi li ti video najvažnije? Da je kozačka kapa iznad, sve nadkrilila? To može da znači samo jedno- da će Rus sve pobediti. Mi smo to odmah i znali, ali, evo, i u šolji stoji”, poentirao je oduševljeni Peđa.

“Alo, Mile, evo Radovan i ja gledamo u šolju. Jok tu, ovu za kafu. Onu je zauzeo Galijašević, znaš njega. I Rusi pobeđuju, da znaš. Jeste, garantovano. Bez brige planiraj put”.

Oko eksplozivnih sredstava je imao šta sa medijima da podeli i Đajić koji i inače deluje kao nenavođeni projektil. Nikad ne znate šta će da izvali i na kom mestu da eksplodira. Ali, ono što običnom posmatraču izgleda kao trabunjanje i ne preterano prisebno ponašanje pred kamerama, oštro oko poslanice Majkić vidi kao božiji dar. Samo je ona mogla da primeti tu božansku iskru i da usklikne: “Sveti su putevi gospodnji kojima svakodnevno korača Vlado”. A on, mučenik, korača, spotiče se, sapliće, ali ostaje u konopcima spreman za novu rundu.

Ipak, ne očajavajte, nije sve tako crno. Izgleda da je ova opljačkana sirotica nekome razvijeni zapad. Budući da smo ostali bez radne snage, poslanici su olakšali dolazak radnicima iz Indonezije i ostalih Nepala da zamene one koji su otišli u neki normalan svet.

Rasterali su ih oni koji nas decenijama brane. Sad nas iz belog sveta izdržavaju, šalju pare kako bi mogli da plaćamo one koji će sutra ovde biti gastarbajteri.

Tuguju svi osim naših branilaca. Njima je ovde kašika u med upala. Zato i ne odustaju od toga da nas brane. Sve do našeg kraja.

Milanka Kovačević