Moli se i ne misli mnogo…

Vaše je samo da se molite. Zemaljske stvari su prolazne, nemojte time da svoju glavu zamarate, mi ćemo vam to završiti. Sam bog vas je pogledao i nas poslao da vas branimo sve ovo vreme. Inače vas nigde ne bi bilo, poručili su udruženim snagama prošle nedelje predstavnici zemaljske i božanske vlasti.
Đavo leži u sitnicama i u učenju. Zbog toga se treba moliti za zdravlje, nikako vežbati. Moliti se a ne učiti. Moliti se, a ne razmišljati. Uostalom u zemlji koju vodi kum, mozak vam nije potreban, može biti i opasan po život.

“Oni koji vode RS, kao retko kada u istoriji srpskog naroda, brinu o njegovoj duhovnosti”, rekao je patrijah verovatno misleći da se dobro staraju o crkvi.
“Šta ‘oćeš ti? Nego kako, nego se staramo. Jesmo li veronauku uveli i u osnovnu i u srednju školu, dajemo li crkvi i šakom i kapom javni novac? I sad ti nešto krivo što nas pominju i zažmure na nekog Kačavendu. Živi ljudi greše, a crkva tu i jeste da svoje najbliže zaštiti. Evo, mene, na primer. Nije li vas onaj patrijarh pred svake izbore suptilno uputio za koga da glasate? Nisam li njegov izbor uvek bio ja? Zna on da sam ja široke ruke kad god im nešto zafali”, rekao je baja nameštajući još jedan orden.

A kada je molitva najvažnija, pismenost je efemerna stvar.

“Najvažnije je da nam direktor ne bude previše pismen. Da ne štrči u školi”, verovatno su razmišljali u ministarstvu, pa u Čelinac stavili Sinišu.
“Znaš li da se potpišeš?”, pitali su u ministarstvu.
“Znam, kako da ne znam”, samouvereno je odgovorio Siniša koji nije običan diplomac već se zakitio i magistarskom titulom.
“Svejedno, nemoj ništa da piseš, sve će ti pripremiti, ti samo potpiši što ti donesu”, bila je instrukcija iz ministarstva.
Ali, avaj. Ko bi se nadao da će u Čelincu škola ostati bez grejanja a da će direktor morati da napiše obaveštenje da će se “kosultovati” sa ministrom.
Tako je kvar u toplani otkrio kvar u obrazovnom sistemu.

Prvi će biti zakrpljen, za to će se naći majstor ali za drugi izgleda nema pomoći.
Neuki se stavljaju u prve redove jerbo nam sistem takve i traži.
I zato u zemlji niščih duhom i patrijarh bez griže savesti može da pohvali što se grade crkve kao u doba Nemanjića i da u Studentskom gradu priželjkuje hram. Jerbo nas crkva uči da treba da iščekujemo večni život.

“Ovaj zemaljski prosto nije za vas. Ali ne klonite duhom, vama je namenjeno nešto više Ovo je prolazno u čemu uživaju baja i ekipa uključujući Kačavendu i Pahomija. Sve će se istopiti kad dođemo na ovaj svet, tamo ćete vi biti glavni”, poruka je vernom narodu kojem je pred očima replika iz Maratonaca: “Pa, vežbamo, kume. Ti ćeš ovo isto da radiš…samo sutra”.
Do tada će ekipa iz crkve da se gosti u Magelanu i ostalim prestoničkim restoranima, baja da leti u avionu, a Muzaferi znaju šta im je činiti.

Kad smo već kod baje koji je sveden na republiku i Mađarsku pride, išao je prošle nedelje tamo, u neko ministarstvo, da kao dogovara nešto. Tek da se nađe u poslu pošto ga iti ko prima, niti ko zarezuje.

Na kraju je u Vaci ulici našao bolećivog barmena da mu se izjada.

“Odgodio sam ročište, dok se ne nagodim. Rekao sam da imam trn u peti i da ne mogu da dođem. Ali mi Orban kaže da su i njemu zamrzli neku pomoć. Njega to ne brine, svejedno će po narodu, ali sam ja očekivao da se malo tu ugradimo, tek da prodišemo”, jadao se baja. U tom momentu mu je zazvonio telefon.

“Reci, Radovane. Kakvi botovi, kakvo snimanje? Ne mogu ti ja čoveče od sebe praviti majmuna, kad svi dobro znaju da sam glavni baja, mrki međed. Jeste. Prolaze životinje namrežama? 10 hiljada evra za botove? Mesečno? Ne zaj…šališ se? Pa, ako je dobra lova, znaš da nam treba za rate, a i izbori se bliže, moramo nešto zaraditi. Kupuj telefon, možeš iz budžeta Vlade, nek bude najbolji”, rekao je baja.

“Ajd’, žurim, platiće ti Bog”, reče barmenu baja, miljenik. Ako nije baš boga, jeste crkve koja ga je i u nedelji iza nas zakitila ordenom.

Ostalima je poručila- više sreće u drugom krugu, pardon svetu. Do tada je najbolje da ćutite i da se molite.

U međuvremenu je pao sneg i stigla nam je zima. Dalje ćemo kao i do sada. Da preturamo i razvlačimo od nedelje do nedelje. Samo da ne pukne.

Milanka Kovačević