“Došlo je vreme da vas eliminišem”, reče tumor zdravom tkivu…

Nigde vas nema, nikakvi lekovi iz inostranstva više neće pomoći.
U mojoj ste milosti, toliko sam ojačao da mi niko sad ništa ne može”.
Na početku nedelje je tumor krenuo miroljubivo, sa pola snage, u fazonu : Ne boj se, neću ti ništa.
A onda se, kao svaki siledžija, razgoropadio kad ga je otpor iznenadio.

“Jeste li vi ludi. Da dozvolim da me kritikujete i tako urušavate stabilnost republike? Mediji pišu da imam milione, što je laž i za to će morati da plate.
Pa, da imam milione, bio bih kao Staša, Vojin, Rajko ili, ne daj mi bože, Mirko, koje redovno, da se razonodim, množim sa nulom.
Ne bih sa tim mogao ništa. Ali sad, kad sam milijarde stekao, došlo je vreme da vas uništim”, rekao je tumor koji je toliko ojačao da je objavio rat ostacima zdravog tkiva.
“Da se razumemo, ko kritikuje mene, mrzi RS. Koalicionim sporazumom sam obavezao i ostale da govore tako. Šta me briga šta misle.
Znam da ih imam u šaci kad ih dobro plaćam. Svako je dobio mesto na mom dvoru, dobru platu, auto, pristup državnoj kasi. Samo bi se budala bunila što ćemo srediti prostor po našoj meri.
Da niko ne sme ni da zucne što sam helikopter poslao po Cecu ili sinu dao milione kredita.
Moja zemlja, moja pravila”, objasnio je baja u ulozi predsednika čega se odsad moramo pridržavati ako hoćemo da preživimo u njegovoj zemlji.

A kad su čule predsednika, neke prave budale, jerbo i takve žive na svakom, pa i na ovom prostoru, su shvatile da je na novinare otvoren lov.
“Hajde da im izgrebemo auta. Kad predsednik sledeći put namigne, onda ćemo da ih hvatamo”, bila je taktika nekih slepih poslušnika poznatijih kao slepci.

“Mi ćemo za sada samo da im pretimo”, rekli su oni inertniji predsednikovi sledbenici.
“Što ti, novinar, lažeš. Po zakonu niko neće u zatvor.
A to što ćemo te zatvoriti što nisi platio kaznu, je potpuno druga stvar” , uzviknuo je predsednik ponosan na svoju dosetljivost.
“Jesi li video tu taktiku, moj Vlado. Jel’ tako da sam genijalac!”
Objašnjavao je on Vladu da bi bio penicilin i za one u Gruziji što se bune a da ne pominjemo proteste u Francuskoj i Grčkoj.

“Imaju li oni predsednika da zagrmi sa svih javnih servisa i Srne pride, da je to zavera zapada da uništi zemlju.
Meni jeste lakše ovde da ubedim ovu šaku jada kad je skoro sve što ima mozga otišlo ali nije ni sa budalama lako raditi.
Vidiš li da su bez pitanja, kao da meni učine, izgrebale auta, pa sam morao da se snalazim i izmišljam da su to novinari sebi sami uradili.
Pomoglo mi je to što je ovde uvreženo mišljenje da je svaka žena kriva kad je muž istuče i svaki novinar ako ima problema.
Da nije loše pisao, ne bi ga napali i tačka. I taman kad to sredim, oglasi se onaj magarac.
Dam mu najvažniju funkciju i veliku platu i znaš već šta sve, a on : možda ćemo promeniti zakon. Nema menjanja sad!
Spodobe, bežite iz zemlje dok vas sve nisam pohvatao kao miševe”, pričao je baja svom Vladu o jadima koji ga more.

Od ostalih nebitnih događaja izdvajamo da je sve teže živeti u zemlji u kojoj inflacija raste a privredni rast se smanjuje.
Ipak, teši to što predsednik kaže da nam super ide, samo mi ne možemo to da primetimo.
A predsednik nikad ne laže. Njega samo teško hvatamo u istini, jel tako?
Osmi mart ostavljamo iza sebe, kao i sećanje na neke idiote koji su protestantkinjama oteli zastavu a beležimo jedno rođendansko slavlje.
“Evo i nas, slavimo treći rođendan”, rekao je Goran umazan šlagom. Naime, Skoko ga je podigao da ugasi svećice ali mu je pao sa ramena direktno u tortu.

“Dobar je to znak. A mi smo van sebe od sreće. Ko bi rekao da ćemo tri godine dočekati a još na slobodi. Divna je ovo zemlja!
Gde bi na drugom mestu mogli da iz pozicije pređemo u opoziciju, obmanemo ljude, daju nam glas i onda ponovo stanemo uz vlast i zauzmemo važna mesta uz važne pare koje ona nose.
Na nekom drugom mestu bi to bilo sramota ali ovde se to traži. Pričali su mi da je Domanović pisao da tako nešto postoji ali nisam verovao.
Mislio da ima samo u mašti, kad ono, postoji”, razdragano je pričao i trčao Goran od jedne grupe do druge, srećan što ima zvanice.
“Tu nam je i Torbica. Ne, nije Dragan, ali jeste na državnom poslu, da ne kažem jaslama.
Poslanik u Srbiji, nije mala stvar”, hvalio se Goran novinarima ko mu je sve došao na žurku.
Crnadak je pozivao na građansku neposlušnost kako bi se ukinule akcize a Staša se hvalio kako nastavljamo da stimulišemo nabavku električnih vozila.
“Pa šta ako samo moji drugari mogu da ih kupe. Ova država i postoji da zbrine nas najvažnije, koji je vodimo a onda ako bude prostora, pomoći ćemo i vama običnima.
Ali samo onima koji zasluže”, objašnjavao je Staša dok su obični, koji voze punoletna dizel auta, zanemeli zbog poskupljenja registracije.
Tokom nedelje se sastala koalicija kojoj je rečeno da mora da bude monolitna ako im je sloboda a ponekome i život mio.
Petlje im je uzeo baja, kao i meru ako ne daj bože zatreba nekom zavodu.
“Imamo dve trećine poslanika. Možemo da vam radimo šta god hoćemo.
A ja sam oduvek sanjao da sam car”, poručuje glavni baja nesvestan da je iz perspektive sveta i istorije, samo jedan beznačajni despot.

Milanka Kovačević