Znači, ti sad sa zakonom a ja ću sa otcepljenjem…

Ovi moji će se uhvatiti za nacionalni interes, potegnuti peticije, pa da vidiš te zabave.

-“Alo, gde si Valentine, kućo stara? A jes’ nam bilo dobro, a bilo i para, al’ šta ćeš, moj brate, sve prođe. Ma, ne sekiraj se, sad ćeš ti možda i na bolje mesto… I to si u pravu, nema nigde druženja kao ovde. A i narod pitom, prave ovčice. Jesi li video kako mi iz ruke jedu? A ja ne jedem, nešto me ovih dana vilica zeza, unutrašnja neka posla, ali biće to dobro- zvao je onomad Baja svog dobrog druga i visokog gosta.

-Nego, druže, trebaš mi da malo zajedno podignemo prašinu. Pohapsili ove moje iz Škaljara, pa mi treba neka dobra dimna zavesa. A i tebi će dobro doći da baš ne odeš u tišini. Ja ću to na viši nivo, pa da vidiš. Ima i u Evropi da pomisle da si sposoban.

-Evo, upregao sam sve, od Nedeljka, do Drage, guraju priču o odsudnom trenutku. Sad ćemo i peticiju, ja ću da uletim sa otcepljenjem. Kako misliš da će ljudima biti glupo da protestuju protiv dopunice zakona? Nisu to ljudi, Valentine, brate. To su moji, ništa se ne sekiraj. Znam ih ko staru paru, lako ih obrlatim. Pa šta misliš, u čemu je tajna što ih ovako jašem nego u mom šarmu i sposobnosti da im prodam rog za sveću. Ništa ne brini, samo mi to uradi. Ma, šta se ti brineš oko toga- korio je Baja sagovornika.

-Mnogo ste mi vi meki u toj civilizaciji. Kako misliš: niko normalan ne bi bio protiv toga da se zločin i zločinci veličaju? Pa, čoveče, mi i nismo ovde normalni. Ko bi posle trideset i kusur godina ratova, sankcija, nemaštine, uopšte i mogao da rasuđuje racionalno? Nemoj sad da mi se tu nešto praviš francuska sobarica kad obojica i računamo na to da nisu. Ono što je vredelo je, bogu hvala otišlo, pa i psihijatri. Uostalom, i sam znaš da u ludnici samo pametni nisu normalni.

Pa, šta ti misliš da ova sirotinja može da razmišlja svojom glavom. Njima treba neki krivac za stanje, a ja im ga dam. Evo, da se kladimo, već sledeće godine, možemo da prodamo Elektroprivredu i niko se neće pobuniti. Ma šta Elektroprivredu, da prodamo vodu i zemlju, sve fino ispeglamo preko medija i bog da nas vidi. Vidiš li ti da u Srbiji prolazi, a da neće kod nas. Nego, drž’ se ti mene i dugo ćemo ovako- posavetovao je Baja zabrinutog sagovornika.

-Znači, ti sad sa zakonom, a ja ću sa otcepljenjem. Ovi moji će se uhvatiti za nacionalni interes, potegnuti peticije, pa da vidiš te zabave.

E, tako. Ništa se ne sekiraj. Ima da se sve drma. I, što je najbolje, niko ne sme da pisne. Odmah ih iza okuke dočekam sa isukanom čašću. Ma, to su oni moji koje koristim kad mi treba da nekog nabedim. Beda od ljudi. Takvi su za nabeđivanje dušu dali. Ma, znam ti ja to. Lopovima dam da se razmašu i prozivaju za lopovluk, revizionistima da proganjaju za reviziju, a lažovima da stignu istinoljubive. A oni fini, sve se nekako presamite, pa kao nešto bi u rukavicama. Mojima ne mogu ni opepeliti. Da je to šta vredelo, moj Valentine, ne bi ovde ostalo, jel tako?! A kad su već ovde, nema zuba da bele. Ima da slušaju il’ da se k’o Džombić povuku da ne bi vredeli koliko bobar. Odoh sad, možda bih mogao i do Kipra da banjam vilicu, ovaj, mislim zub što me boli. Kažu da je slana voda preki lek.

Živ mi bio!”

I tako ispratismo i jul, a kako stvari stoje, i u avgustu će nas daviti ista prašina koju iz sve snage dižu Baja&Co. Iako je leto, ne odustaju. Računaju valjda, ako se slegne, mnogome bi moglo pasti na pamet da se zagleda u sebe i uvidi na šta je spao. Ovako se u oblaku ništa ne vidi, samo se čuju instrukcije koje neumorno daju: “Sad potpisuj, sad izlazi na referendum, sad sve to važi, sutra već ne važi”.

#ibinedelja, odbija da bude deo te igre. Silazi sa voza i čeka kraj avgusta da se osvrne na nepodopštine “junaka doba zlog”, kako su ih naslovili u jednom tv serijalu. Sa žaljenjem predviđamo da materijala neće faliti.

Milanka Kovačević